Malo je istorijskih ličnosti čiji je stvarni život toliko zasenila sopstvena legenda. Vlad III Cepeš, vlaški knez iz 15. veka, čije je ime Brem Stoker pozajmio za svog besmrtnog zlikovca, bio je, prema istorijskim izvorima, vladar izuzetne političke pronicljivosti, surovog vojnog pragmatizma i značajnog istorijskog uticaja. Serija „Istinita priča o Drakuli“ razdvaja istorijske činjenice od vekovnih gotičkih mitova i istražuje šta nam sačuvani izvori zaista govore o ovom kontroverznom knezu.
Vlad III i borba za vlast u srednjem veku
Vlaška pedesetih godina 15. veka nije bila zabačena provincija na periferiji Evrope. Smeštena između Osmanskog carstva, koje se širilo, i Kraljevine Ugarske, u čijem je sastavu bila i Transilvanija, predstavljala je državu kojoj je neprestano pretila opasnost od potpadanja pod tuđu vlast. Vlad III, koji je vladao u tri odvojena perioda između 1448. i 1476. godine, shvatao je da je opstanak u takvim okolnostima neraskidivo povezan sa nasiljem. Njegov nadimak Drakula znači „Drakulov sin“. Nije potekao iz bilo kakve natprirodne pretnje, već od Zmajevog reda, viteškog udruženja u koje je njegov otac, Vlad II, primljen na inicijativu Sigismunda, kralja Ugarske, a kasnije i cara Svetog rimskog carstva.
Knez koga je oblikovalo zatočeništvo
Vladove rane godine oblikovale su njegov politički pogled na svet više nego što se često priznaje. Tokom 1440-ih, kao osmanski talac zajedno sa mlađim bratom Raduom, izbliza je posmatrao kako funkcioniše dvor sultana Murata II, gde je odrastao i budući sultan Mehmed II. To iskustvo naučilo ga je da razmišlja strateški i ostavilo ga je, prema većini istorijskih izvora, duboko traumatizovanim. Da li ga je to učinilo izuzetno okrutnim ili je jednostavno bio sposoban za okrutnost kada mu je ona koristila, i dalje je predmet stvarnog spora među istoričarima.
Nabijanje na kolac: teror kao strategija
Praksa koja je Vladu donela najzloglasniji nadimak, Vlad Cepeš (Nabijač), zabeležena je u više savremenih izvora, od saksonskih trgovaca iz Transilvanije do osmanskih i vizantijskih hroničara. Saksonci su, doduše, imali sopstvene razloge da preuveličaju razmere zverstava, jer je Vlad napadao njihove gradove. Ipak, istoričari sve češće smeštaju ova dela u prepoznatljivu srednjovekovnu logiku: javno i spektakularno kažnjavanje neprijatelja i zločinaca kao sredstvo zastrašivanja, pokazivanje suvereniteta i poruka Osmanlijama da se Vlaška neće mirno pokoriti. Užasavajuće po današnjim merilima, svakako, ali ne i bez presedana u brutalnom pozorištu državne politike 15. veka.
Prekretnica u evropskoj istoriji
Dokumentarni film se oslanja na istorijske dokaze kako bi Vlada predstavio ne kao puku zanimljivost, već kao ličnost na raskršću sudbonosnih sila: borbe da se jugoistočna granica hrišćanske Evrope odbrani od osmanske ekspanzije. Njegov pohod iz 1462. godine, uključujući smeli Noćni napad kod Trgovišta, u kojem je predvodio konjički prepad duboko u osmanski logor u pokušaju da ubije samog Mehmeda II, pokazao je pravu vojnu domišljatost. Ipak, nije mu sačuvao presto. Mehmed je iste godine na čelo Vlaške postavio Vladovog brata Radua, a Vlad je proveo više od decenije u ugarskom zatočeništvu pre nego što se 1476. nakratko vratio na vlast.
Gde gledati
- Gledajte od:
- nedelja, 29. novembar
- 21:00 po srednjoevropskom vremenu
- Pogledajte ceo TV program
Česta pitanja: Vlad III i legenda o Drakuli
P: Da li je Vlad III bio direktna inspiracija za Drakulu Brema Stokera?
O: Stoker je ime preuzeo iz knjige Vilijama Vilkinsona o Vlaškoj iz 1820. godine, ali njegove beleške pokazuju da je o istorijskom Vladu III znao veoma malo. Većina istoričara smatra da se roman mnogo više oslanjao na folklor i gotsku tradiciju nego na stvarnog kneza.
P: Koliko su pouzdani istorijski izvori o Vladu?
O: Glavni izvori, nemački pamfleti zasnovani na saksonskim svedočanstvima, osmanske i vizantijske hronike i diplomatska prepiska, imaju sopstvene pristrasnosti. Istoričari im pristupaju oprezno i upoređuju ih gde god je moguće, zbog čega je veliki deo Vladove priče i dalje sporan.