Malo je istorijskih ličnosti koje je sopstvena legenda tako potpuno progutala. Vlad III, vlaški knez iz 15. veka čije je ime Bram Stoker pozajmio za svog besmrtnog zlikovca, bio je, prema sačuvanim dokumentima, vladar izuzetne političke lukavosti, brutalnog vojnog pragmatizma i stvarnog istorijskog značaja. Istinita priča o Drakuli probija se kroz vekove gotskih ulepšavanja kako bi ispitala šta nam sačuvani izvori zaista govore o ovom kontroverznom knezu.
Vlad III i borba za vlast u srednjem veku
Vlaška 1450-ih nije bila zaostala periferija. Ukleštena između Osmanskog carstva koje se širilo i Kraljevine Ugarske, u čijem je sastavu bila i Transilvanija, bila je država kojoj je neprestano pretilo pripajanje. Vlad III, koji je vladao u tri odvojena perioda između 1448. i 1476. godine, shvatao je opstanak kao suštinski nasilan posao. Njegov nadimak Drakula, „Drakulov sin“, ne potiče od natprirodne pretnje, već od Reda zmaja, viteškog reda u koji je njegovog oca Vlada II primio Sigismund, ugarski kralj i kasnije car Svetog rimskog carstva.
Knez koga je oblikovalo zatočeništvo
Vladove rane godine oblikovale su njegov politički pogled na svet više nego što se često priznaje. Tokom 1440-ih, kao osmanski talac zajedno sa mlađim bratom Raduom, izbliza je posmatrao kako funkcioniše dvor sultana Murata II, gde je odrastao i budući sultan Mehmed II. To iskustvo naučilo ga je da razmišlja strateški i ostavilo ga je, prema većini istorijskih izvora, duboko traumatizovanim. Da li ga je to učinilo izuzetno okrutnim ili je jednostavno bio sposoban za okrutnost kada mu je ona koristila, i dalje je predmet stvarnog spora među istoričarima.
Nabijanje na kolac: teror kao strategija
Praksa koja je Vladu donela najzloglasniji nadimak, Vlad Cepeš (Nabijač), zabeležena je u više savremenih izvora, od saksonskih trgovaca iz Transilvanije do osmanskih i vizantijskih hroničara. Saksonci su, doduše, imali sopstvene razloge da preuveličaju razmere zverstava, jer je Vlad napadao njihove gradove. Ipak, istoričari sve češće smeštaju ova dela u prepoznatljivu srednjovekovnu logiku: javno i spektakularno kažnjavanje neprijatelja i zločinaca kao sredstvo zastrašivanja, pokazivanje suvereniteta i poruka Osmanlijama da se Vlaška neće mirno pokoriti. Užasavajuće po današnjim merilima, svakako, ali ne i bez presedana u brutalnom pozorištu državne politike 15. veka.
Prekretnica u evropskoj istoriji
Dokumentarni film se oslanja na istorijske dokaze kako bi Vlada predstavio ne kao puku zanimljivost, već kao ličnost na raskršću sudbonosnih sila: borbe da se jugoistočna granica hrišćanske Evrope odbrani od osmanske ekspanzije. Njegov pohod iz 1462. godine, uključujući smeli Noćni napad kod Trgovišta, u kojem je predvodio konjički prepad duboko u osmanski logor u pokušaju da ubije samog Mehmeda II, pokazao je pravu vojnu domišljatost. Ipak, nije mu sačuvao presto. Mehmed je iste godine na čelo Vlaške postavio Vladovog brata Radua, a Vlad je proveo više od decenije u ugarskom zatočeništvu pre nego što se 1476. nakratko vratio na vlast.
Gde gledati
- Gledajte od:
- nedelja, 29. novembar
- 21:00 po srednjoevropskom vremenu
- Pogledajte ceo TV program
Česta pitanja: Vlad III i legenda o Drakuli
P: Da li je Vlad III bio direktna inspiracija za Drakulu Brama Stokera?
O: Stoker je ime preuzeo iz knjige Williama Wilkinsona o Vlaškoj iz 1820. godine, ali njegove beleške pokazuju da je o istorijskom Vladu III znao veoma malo. Većina istoričara smatra da se roman mnogo više oslanjao na folklor i gotsku tradiciju nego na stvarnog kneza.
P: Koliko su pouzdani istorijski izvori o Vladu?
O: Glavni izvori, nemački pamfleti zasnovani na saksonskim svedočanstvima, osmanske i vizantijske hronike i diplomatska prepiska, imaju sopstvene pristrasnosti. Istoričari im pristupaju oprezno i upoređuju ih gde god je moguće, zbog čega je veliki deo Vladove priče i dalje sporan.